Србија и Република Српска данас другу годину заредом обележавају празник

Петнаестог септембра 1918. године пробијен је чувени Солунски фронт, што се испоставило као одлучујуће за слом Централних сила у Првом светском рату, у историји познатом као Велики рат.
Дан пробоја Солунског фронта властима Србије послужиле су као повод да се 15. септембар прогласи Даном српског јединства, слободе и националне заставе, који се у Србији и Републици Српској обележава од прошле године.

Било би логично да се 15. септембар слави као дан солунских бораца, јер су Солунски фронт здруженим снагама пробили српски војници, са енглеским и француским, којима су се – из победе у победу, или из пораза у пораз, зависи ко са које стране гледа – прикључивали Грци, Италијани, Руси… Македонци посебно, премда њихово учешће ни век касније није валоризовано на прави начин, посебно у освајању Кајмакчалана, битке која је била увертира у освајање Солунског фронта.

Иако је ових дана поново актуелизован Јасеновац као најстрашније стратиште десетина хиљада Срба (Јевреја, Рома и хрватских антифашиста), истина је да је Велики рат опустошио Србију. Према валидним проценама, победу у Првом светском рату Србија је несразмерно скупо платила: током рата изгубила је више од милион становника, што је било безмало трећина житеља, а више од половине мушке популације је страдало у тешким борбама и повлачењу кроз Албанију.