Литерарни радови

  1. Home
  2. Литерарни радови

Књига која ме је подстакла на размишљање о себи и другима

Књига. Шта то заправо значи? Нека свеска испуњена словима и речима. Да ли је то нечији живот исписан на листу папира или ипак не? Иако имам доста пријатеља са којима могу да причам о себи или неким проблемима који ме муче, увек бирам књигу као бољи и лепши излаз. Свака реч у књизи мени даје нову снагу и подстицај за нови почетак. Два човекова најбоља пријатеља су пас и књига. Пас да га чува у животу, а књига да га научи да живи. Када читамо, из реченице у реченицу осетимо толико емоција да нам се у једном тренутку плаче, а већ у другом „пуца“ од смеха. Књиге подстичу на размишљање о нама, али и другима око нас. Књига која мене подстиче на размишљање је „Мали Принц“ Антоана де Сент Егзиперија. Она ме подстиче да размишљам о томе како је тешко бити дете, јер те одрасли понеки пут спутавају у стварима које те занимају. Писац „Малог Принца“ хтео је да постане уметник, али су му одрасли рекли да се мане тога и да се позабави географијом. Тако је постао пилот. Ова књига такође говори о љубави између руже и Малог Принца. Мали Принц схвата да је његова ружа јединствена и да она није као друге руже, јер праве ствари се виде само срцем. Због оваквих порука које књиге шаљу треба их што више читати. Читање је важно за све нас зато што тако проширујемо наше знање, као и видике и вокабулар. Један француски романсијер рекао је: ,,У животу сам имао само једног правог и искреног пријатеља – књигу“ и зато не смемо дозволити да се она заборави.

Милица Вујовић, VIII/2

Књига – најбољи човеков пријатељ
 
Књига је најбољи човеков пријатељ. Реченица која се урезује у мисли од првог сусрета са њом. Дружећи се са књигом, човек научи много тога и извуче доста поука које му у животу могу послужити. Без обзира о којој врсти књиге је реч, свака књига је прича за себе и свака оставља посебан печат у нашим животима.
Књига која је на мене оставила јак утисак је ,,Зов дивљине“. Начин на који се човек понео према животињи у тој књизи ме је јако потресао. Како се опходиш према животињама, тако се опходиш и према људима. Свака књига, са пажњом прочитана, наводи нас на размишљање. Понекад се упоређујемо са главним јунацима, понекад замишљамо другачији крај. Има књига уз које смо се слатко насмејали, али и оних уз које смо туговали, као што је ова коју сам ја прочитала. У књизи можемо наћи уточиште и када смо тужни и веселог друга да са њим поделимо срећу. Она је увек ту, поред нас, да нас својим отвореним страницама позове да са њом запловимо у други свет.
Читајмо увек, у школи, у кући, било где, само читајмо. Ако нам се деси да некад од књиге побегнемо, сигурно ћемо јој се вратити, јер она има ту моћ да нас у најтежим тренуцима привуче себи.
 
Јована Милосављевић, VIII/2
КЊИГА
 
Шта је књига? „Књига је медијум који представља збир речи и слика којима се преноси знање или замишљена прича.“ Код неких је одговор на ово питање баш ова дефиниција, али код мене није тако. За мене је књига смењивање реалних и нереалних догађаја који показују осећања и размишљања аутора.
Прочитала сам много књига. Свака страница доносила је нешто ново, необично, другачије. Са сваке стране сазнајемо нешто узбудљиво, улазимо у нове и непознате пределе, нове авантуре и сазнајемо више о особинама ликова књиге и о њиховим животима. Када читамо неку књигу, у својим мислима стварамо догађаје, ликове, а понекад пронађемо себе у неком лику или у некој ситуацији. Књига која ме је одушевила и подстакла да размишљам о животу и себи јесте збирка приповедака „Деца“ Иве Андрића. Деца кроз одрастање пролазе кроз велике болове и друге патње које као одрасли људи заборављају. Када смо кренули у пети разред, имала сам великих мука око учења јер ми је све било ново, предмети, задаци, наставници па чак и нови другари. Нисам имала са киме да разговарам о томе јер су сви око мене били заузети. Морала сам сама то да решим и временом сам нашла утеху у књигама и успела сам да се решим свих мука које сам имала. Моје мишљење је да деца кроз патњу и страх јачају и успевају да се сама изборе са својим невољама и мукама. Деца одрастају, а све што се на том путу догодило, представља сећање на детињство.
Нешто што је важно и што треба да запамтимо је да би требало да читамо књиге често јер тиме побољшавамо свој начин говора и своје читање. Она нас учи о животу јер књига је наш најбољи пријатељ.
 
Анђела Јовановић VIII2

ОСТАНИ КОД КУЋЕ

Остани код куће,
упутство је за убудуће.
Да би вирус стао,
руке сам строго опрао.

Остани код куће,
порука је за убудуће.
Носи маску, рукавице,
штити руке и лице.

Остани код куће,
порука је јасна.
Пази баку и деку,
вирус је у јеку.

Остани код куће.
Карантин јесте страшан,
ал` страшнији је вирус,
оштре бодље има.

Остани код куће,
биће боље свима!

ДВЕ ЖАБЕ

Шетале се жабе две
поред баре бистре те.
Шетали се он и она
кад их сретне та корона!

Жаба јако врисну:
„Јој, спашавај ме, жапцу мој!“
Жабац се наду као балон
па у вирус пирну он!

Џаба вирус зубе кези.
„Сад у заклон боље лези.“
То помисли и побеже,
од страха га срце стеже.

COVID 19
СТОП

Док седим у овој тами
много ми се драми.
Црно јато над нама се свило,
COVID 19његово би име било.

Изолован од свих.
Споро теку сати,
са том маском на устима слабо се сналазим.

Руке пери, пери руке,
у глави ми звони.
Зато једва чекам
кад ће ово проћи.

Моја школа на РТС2
једини је сада спас.
Док њу пратим, моје мисли желим
ка вама у школу да вратим.

Једино се надам
да ће ово брзо проћи,
и да ће ми другови и учитељица
опет радо доћи.

Са поруком „ОстаниКодКуће“
потпуно се слажем.
Поштујте је и ви,
јер свима помаже.

Зауставимо корону

Да би се корона зауставила

Морају се поштовати правила.

 

Треба често прати руке

Да би се свима смањиле муке.

 

Двадесет секунди руке трљај

Лице не додируј, не прљај.

 

Обавезно маску стави,

Па ћеш бити херој прави.

 

Никако напоље, остани унутра

За свачије боље сутра.

 

Комуникације нек буде мање

Све док траје ванредно стање.

 

Баби и деди обавезно кажи

Да се од њих следеће тражи:

 

Да напоље не излазе,

И да се од вируса пазе.

 

И зашто се поштују ова правила?

Да би се корона зауставила!

СВИ ПРОТИВ САМОГ
(Учитељица са првацима и трећацима против короне)

 

Седим у изолацији тако
и питам се:
,,Како и докле овако?“

Вести, корона, 19 ковид,
све се губи контроли,
немам у ситуацију прави увид.

,,Јеси ли опрао руке?“
,,Имаш ли, бре, лакат?“
……………………………….
Изгледа да сам досадна свима,
то је факат.

У приземљу бака и дека,
питају се шта их чека.
Одакле ОВО, ко убаци ОВО?
Поштује се ,,нема састављања“,
као црвено слово.

Ма, проћи ће и ово!
Све се чешће чује.
,,Гоци ће, изгледа, постати хакер“
Аки добацује и задиркује.

,,Не, па ово није могуће
просветари опет код куће!“
Чује се на све стране,
само наши најближи
виде свега тога мане.

Сусрет са школом
заменило је седење за столом.
А, учионицу, најлепши дар
сада има на оку само рачунар.

Нема дечје граје, вриске, смеха.
Има ли за учитеље већег пеха!?
Сваког дана шаљи знања мину,
сада се учи на даљину.

Моји дивни првачићи,
Софка, Нина, Жаре,
какве ли, само,
рачунару упућују коментаре?

Мита све задатке
Успешно решава.
Само нема прилику
да се стално извињава.

Сркијеве, Лукине и Фићине шале
где ли су нестале?
Лете на све стране,
за њих нема препреке, ни бране.

Стижу полако и пажљиво
до остатка дружине,
и маме дивне осмехе
Бокине, Бранкине и Дуњине.

Ма, опет кажем,
проћи ће и ово,
па ћемо, драга дечице,
опет Јово наново!

Срећан је онај ко срећу ствара

Срећу чине мале ствари,
тако бар кажу моји другари.

Они се стално паметни праве,
али добро чувају тајне.

То је за мене срећа права,
када нађеш доброг другара.

Срећа се не мери са свих страна,
јер се увек нађе много мана.

Те мане добре нису,
јер жеље утисну.

Срећан је онај ко срећу ствара,
а за то не треба много дара.

Треба љубави и вере,
а битне су помало и жеље.

Само ко јаку вољу има,
може да се бори с њима.