Историјат школе

Основна школа Рада Шубакић у Гружи

Почетак просвећивања становништва овог краја се везуе за 1818. годину када је Николај Никојевић као једну од првих у Србији, основао школу у Честину која и данас ради као издвојено одељење школе у Гружи. Она се убраја међу најстарије школе у ослобођеној Србији за време владавине кнеза Милоша Обреновића. Налази се код манастира Каменца. Кроз ову школу је у два века прошло много учитеља и ученика. Основна школа Рада Шубакић у Гружи, основана је 1903. године.Деца села Пајсијевић су школу похађала у Каменцу. Да би деци омогућили ближе школовање, сељани села Пајсијевић одлучују да пошаљу захтев (14. августа 1871. године) Београду за дизање нове школе. Мештани се обавезују да ће школу изградити од трајног материјала. У то време село је имало 107 домаћинстава у којима је било 30 деце за школовање. Школа је отворена за рад 1874. године и ту се школују и деца из Лесковца. Први учитељ је био Раша Дамјановић који је много учинио за село. Зграда садашње школе у Пајсијевићу почела је да се гради 1928. а градили су је мештани од тврдог камена. Изградњу је затекао рат, тако да је завршена крајем 1945. године. Има две учионице, библиотеку, трпезарију, велики ходник и хол испред ње. Са школом је повезан школски стан. 1981. године, школа је славила 110 година свог постојања и онда су урађени олуци и тротоари.Школа у Лесковцу је основана 1931. године под патронатом краљице Марије Карађорђевић и за скоро 8 деценија постојања испратила у свет инжињере, лекаре, просветне раднике…Школа у Врбетима је прво била смештена у кући Драгољуба Анђелковића. Правили су је сељани, а изградњи су помогли прва учитељица Рајка и Живановић Миро и Дара.Од учитеља из Груже потекла је идеја о подизању школе у Липници. Милентије Милосављевић, богати сељак, поклања школи 60 ари плаца. Краљ и држава помажу иградњу школе од темеља до црепа. Шаљу из Београда железницом контигент грађе до Краљева. Пред Петковдан, преузимају грађу волујским колима: Радивоје и Владисав Милосављевић, Будимир Пантовић, Милош Ђоковић. Људи вуку камен из липничког мајдана и школа се завршава у јесен 1938. године. Школа почиње са радом 1940. године. У школу крећу генерације рођене 1932/33. године, а 1943. прекида са радом и ту бивају смештени партизани. skola 

Након формирања батаљона партизанског одреда и њиховог одласка у Босну, школа наставља са радом. Први учитељ је био Милорад Миловановић из Драгобраће, официр краљеве војске. У периоду од 1980-1993, школа није радила. Поново је отворена 1993. године као неподељена школа која и данас функционише.До краја 1930. године ученици села Љубић похађали су наставу у школи у Гружи. О божићу 1931. године, учитељ Јанковић почиње да изводи наставу у Љубићу. Школа се налази у данашњој кући Радомира Сретеновића, затим у Гајовића кафани. После рата школа је била у згради болнице у Равном Гају. Поред учитеља Анокића из Неготина, долази учитељ Бранко Јовановић. Настава се одвија у две смене уз минималне услове рада. 1957. године почиње се са изградњом нове школске зграде. Учитељица Рајна Павловић из Драгушице изводи наставу са учитељтељем Бранком, а затим долази учитељица Љубинка Митровић из Вучковице. Настава је осавремењена новим наставним средствима, а у томе се истакао Бранко Јовановић, који је за свој рад добио бројна признања. После завршеног 4. разреда деца настављају школовање у Гружи и Драгобраћи. Међу бившим ученицима ове школе су бројни лекари ВМА у Београду, КЦ у Крагујевцу.Данас школа има 26 одељења са 408 ученика. Колектив чини 57 радника од чега 38 прсветних радника који раде директно у настави. Школу чине: Осморазредна (матична) школа у Гружи са 12 одељења, седам физички издвојених одељења и то: Губеревац (осморазредна школа), Пајсијевић, Лесковац, Љубић, Врбета и Честин (четвороразредна школа).